1,3-ДИИЗОПРОПЕНИЛБЕНЗЕН CAS 3748-13-8

1. Супрамолекуларни полимери се односе на полимере који се сами састављају од стране мономера мале молекуларне тежине или полимера ниске молекуларне тежине путем интеракција нековалентних веза. Фактори попут pH вредности, температуре и светлости могу изазвати дисоцијацију и реорганизацију нековалентних веза супрамолекуларних полимера, које су реверзибилне. Стога су супрамолекуларни полимери паметни материјали који се могу користити као самозалечиви и самоизлечиви материјали. Једно од истраживачких жаришта у земљи и иностранству последњих година. Супрамолекуларни полимери имају широк спектар примене, као што су модификовани паметни материјали, електронски уређаји и биолошки материјали. Последњих година, њихова примењена истраживања у биолошким и биомедицинским областима су се брзо развила, укључујући примене везане за ћелије, инжењерство ткива итд.

1,3-бис(1-метилвинил)бензен се може користити за припрему супрамолекуларног полимера на следећи начин:

Ставити 10 г праха липоинске киселине у реактор опремљен уређајем за мешање, загревати уљано купатило док се прах липоинске киселине не отопи и почети са мешањем. Затим додати 6 г (60 тежинских%) 1,3-бис(1-метилвинил)бензена (DIB) у реактор и наставити са загревањем и мешањем 5 минута. Након тога додати 0,1 г раствора гвожђе(III) хлорида у ацетону у реактор, наставити са загревањем и мешањем 3 минута, прекинути загревање и охладити на собну температуру да би се добио супрамолекуларни полимер-1.

2.1,3-Ди(1-метилвинил)бензен се може користити за припрему поливинилхлоридне специјалне смоле методом модификације умрежавања. Чврстоћа ПВЦ полимерног материјала у овој методи углавном зависи од хемијске силе везивања и молекула на главном ланцу. Улога секундарних валентних веза између 15 врста агенаса за умрежавање користи се за припрему нових ПВЦ специјалних смола. Ови агенси за умрежавање садрже специфичне функционалне групе, као што су коњуговане двоструке везе, фенил групе и хетероцикличне групе. Увођење ових група може повећати стерску сметњу полимерног молекуларног ланца. Истовремено, уведене јонске групе, поларне групе или формиране водоничне везе могу побољшати чврстоћу ПВЦ полимерног материјала. Коришћењем агенса за умрежавање са специфичном структуром, овај проналазак уводи специфичну структуру умрежавања у ПВЦ макромолекуларни ланац, мењајући га из линеарне у локалну мрежну структуру. Ова структурна промена може значајно побољшати отпорност ПВЦ-а на топлоту, смањити термичко скупљање и побољшати његове свеобухватне перформансе, чиме се додатно проширују сценарији примене ПВЦ-а. Модификацијом умрежавања, молекуларни ланац поливинилхлорида може бити делимично умрежен на одговарајући начин, тако да полимер има свеобухватна својства поливинилхлорида и модификованих компоненти. Ова средства за умрежавање могу се користити не само у високо полимеризационим ПВЦ смолама и мат смолама, већ се користе и у ПВЦ смоли. Истовремено, имају потенцијалну примену и у модификацији умрежавања других специјалних ПВЦ смола, као што су ПВЦ паста, хлор-сирћетна смола, ПВЦ ниског/ултра ниског степена полимеризације, поливинилиденхлорид, ЦПВЦ итд.